Da li ste se ikada zapitali koliko proizvoda dnevno završi u vašim rukama?
Bili spremni da priznamo ili ne, svi mi smo skloni da punimo kese i onlajn korpe, a da se i ne zapitamo koliko vremena, napora i resursa je potrebno za proizvodnju tek jednog od tih artikala.
Možemo za to da okrivimo konzumerizam. A možemo da sagledamo taj jaz između potročaša i proizvođača, i zapitamo se ko su ti ljudi koji se kriju iza proizvoda koje koristimo i kako im to uopšte polazi za rukom. Da nas na policama ili onlajn prodavnicama uvek čeka baš to što nam treba? Da neprestano uspevaju da nas iznenade novim idejama? I da to sve rade, iza kulisa, bez aplauza?
Mi želimo da im uzvratimo aplauzom, na način koji umemo. Upoznaćemo se sa procesima stvaranja parfema i odgovoriti na pitanje: Kako se pravi parfem?
Prikupljanje sastojaka
Kao i u slučaju svake druge delatnosti, procesu proizvodnje prethodi sakupljanje odgovarajućih materijala ili sastojaka.
Parfemska industrija je specifična po tome što je, pored neizbežne automatizacije, u priličnoj meri manuelna i oslanja se na čovekove ruke u svojim delikatnim fazama.
Jedna od njih je i prikupljanje sastojaka iz prirode. Bilo da je u pitanju ručno ubiranje cvetova, vađenje korena ili sasecanje drveta, ova faza je od podjednake važnosti kao i sve naredne, jer način i stanje u kojem su sastojci prikupljeni, imaju značajnu ulogu u kvalitetu krajnjeg produkta.
Različite vrste biljaka, trave, smole ili voća se šalju u fabrike na dalju obradu, odnosno ekstrakciju ulja. Važno je reći da je za samo 15 ml biljnog ekstrakta, potrebno iskoristiti gotovo hiljadu cvetova. Zato veliki brendovi, poput Dior, Lancome i Hermes poseduju posebna cvetna polja na jugu Francuske, u gradu Gras, poznatom kao „svetska prestonica parfema“.
Ekstrakcija ulja
Kako se pravi parfem u velikoj meri zavisi od pristupa različitih fabrika. Ono što je zajedničko svima je da parfemsku građu dobijaju ekstrakcijom ulja iz prirodnih sirovina.
Postoje raznorodni metodi ekstrakcije: ceđenje (najčešće voća), destilacija (zagrevanje latica vodenom parom i izdvajanje njihovih isparljivih komponenti), anfleranž (presovanje bilja pločicama premazanim prirodnim uljem koje vremenom apsorbuje mirisne note)…
Ipak, na svetu postoji svega 2.000 cvetnih vrsta koje sadrže esencijalna ulja potrebna za proizvodnju parfema. Zbog toga se određeni mirisi moraju sintentički stvoriti u laboratoriji, poput đurđevka. Iako nije prirodna, ova metoda je ekonomična u pogledu troškova nabavke i proizvodnje, a predstavlja i pragmatičan odgovor na smanjenu dostupnost prirodnih materijala, pod uticajem klimatskih promena.
Mnoge parfemske kuće i dalje nastoje da održe tradicionalne načine proizvodnje, među kojima prednjače one koje na tržište plasiraju takozvane nišne parfeme, dominantno prirodnog sastava.
Mešanje ulja za savršenu formulu
Na svetu postoji preko 17.000 parfema, a kako smo mogli da vidimo, ni približno toliko dostupnih sastojaka. Kako onda to da je svaki parfem jedinstven na svoj način?
Na putu otkrivanja kako se pravi parfem, možda i najvažniju deonicu čini mešanje dobijenih eteričnih ulja. Ovaj zadatak pripada parfimeru, ekspertu u ovoj oblasti i svojevrsnom autoru specifične parfemske kompozicije koja kasnije dobija svoje ime i mesto u portfoliju brenda.
Parfimer traži pravu kombinaciju mirisnih nota, koje će njegov novi parfem izdići u odnosu na sve postojeće. Ovaj proces može trajati godinama i sastoji se od istraživanja, eksperimentisanja i neprestanog testiranja. Parfimer sabira sva svoja znanja iz duge istorije parfema, njuši potrebe tržišta, koristi intuiciju i izrazite čulne sposobnosti, ne bi li pronašao savršenu formulu.
Na kraju krajeva, kako se pravi parfem koji na prvi udisaj budi specifično raspoloženje u nama, ostaje tajna koju znaju samo najbolji parfimeri, u isto vreme umetnici i naučnici.
Sazrevanje
Nakon što parfimer definiše pravu kombinaciju eteričnih ulja, ona se meša sa etil alkoholom i malo vode. Ove tri komponente – mešavina eteričnih ulja, alkohol i voda – čine celokupan sastav jednog parfema.
Ali, priča o tome kako se pravi parfem još nije gotova.
Kao i kod najboljih vina, parfem mora da odleži. Zahteva čuvanje u tamnom i hladnom okruženju, ne bi li parfemska mešavina ostvarila svoj pun potencijal. Specijalni uslovi takođe doprinose tome da se umanji bilo kakav negativni spoljašnji uticaj, kao što je izloženost kiseoniku ili nekom obliku kontaminacije. Potrebni su meseci ili čak godine da bi parfem sazreo, odnosno da bi došlo do potpunog sjedinjenja eteričnih ulja i alkohola.
Poslednje testiranje
Nakon što je parfemska kompozicija dovoljno odležala, vreme je da parfimer proveri njen kvalitet. Ako je parfem tokom sazrevanja poprimio izrazitiji miris, u odnosu na onaj pre skladištenja, proces se smatra uspešnim.
Sledi period testiranja i sitnih prilagođavanja. Po potrebi, parfem može da prođe kroz dodatne faze mešanja ulja, sve dok parfimer nije sasvim zadovoljan svojom kreacijom. To znači da, u konačnom obliku, parfemska kompozicija mora da ima izražene tri mirisne note: gornju, srednju i baznu, koje se postepeno otkrivaju nakon nanošenja parfema na kožu.
Pošto sve odgovorne strane daju zeleno svetlo, mešavina se hladi, filtrira i puni u bočice.
Zašto je važno kako se pravi parfem
Kada znamo kako se pravi parfem, svi ljudi koji stoje iza proizvodnje našeg omiljenog mirisa, nisu više tako daleki i nevidljivi. Verovatno ćete se složiti da nije dovoljno nazvati ih proizvođačima – to su umetnici, naučnici, kreatori, inženjeri, menadžeri…
Najzad, stečeno znanje uvek osvežava vlastiti doživljaj sveta. Sada možda drugačije posmatramo naše bočice koje čuvamo na posebnom mestu, u mraku, gde čekaju pravu priliku. I mi smo pomalo sazreli, sa uvidima o tome kakav put mora da pređe svaka od tih bočica. I mirisi su puniji, trenuci dragoceniji, kada stvari koje nam dođu u ruke, više ne uzimamo zdravo za gotovo.
Kada nosimo parfem, nosimo celu jednu priču sa sobom.
Proširite je dalje.