Više od bilo kog drugog čula u ljudskom organizmu, čulo mirisa je u najtešnjoj vezi sa našom memorijom. Naučnici su otkrili da postoji razlog za to: Kada procesuiramo mirise, aktiviramo iste regije mozga koje su aktivne i kada procesuiramo sećanja ili osećanja.
Zanimljivo je da ceo životni vek provodimo beležeći fotografije, u nameri da sačuvamo posebne trenutke, verujući da smo dominantno vizuelna bića. Dok se, zapravo, sve vreme, najsnažnije uspomene ne nalaze u nama dragim albumima, već možda baš u parfemskim bočicama.
Udahnite duboko, ovaj put idemo u daleku prošlost.
Istorija parfema i njeni počeci
Istorija parfema svoje početke beleži davne 1200 godine pre nove ere. Žena po imenu Taputi, iz nekadašnje Vavilonije, na području Mesopotamije, važi za prvog hemičara u istoriji čovečanstva.
Bez ikakve sumnje, možemo je smatrati i prvim parfimerom, jer sačuvani pisani spomenici otkrivaju metode kojima se ona koristila za ekstrakciju mirisa iz bilja. Na taj način, Taputi je postavila temelje za dalji razvoj umetnosti kreiranja parfema.
Antičko doba
U davnim vremenima, mirisna ulja imala su mnogo širu primenu u odnosu na to kako ih čovek danas koristi.
Značenje reči parfem potiče od latinskog izraza „per fumus“, što znači „kroz dim“. Etimologija reči krije i odgovor kako su ljudi u ranijim dobima, za različite prilike, dobijali miomirise– palili su tamjan i aromatična bilja.
Stari Egipćani koristili su mirisna ulja u medicinske svrhe, tokom religijskih rituala, pa čak i prilikom ceremonija sahranjivanja. Sa otkrićem grobnica veliki faraona, uz mumicifirana tela, pronađene su i eterične mešavine. To nam govori da su parfemi oduvek predstavljali statusni simbol.
Ipak, Egipćanima nije promaklo da primete i afrodizijska svojstva mirisnih ulja. Legenda kaže da je Kleopatra skinula jedra sa svog broda i natopila ih u ulje jasmina, pre nego što je zaplovila u susret Marku Antoniju. Pod naletom vetra, mirisi jasmina opčinili su rimskog vojskovođu i pre nego što je ugledao egipatsku kraljicu, koja mu je zavela srce jednim promućurnim potezom.
Istorija parfema ne bi bila potpuna bez spomena antičkih Grka. Na ostrvu Kipar, otkriveno je arheološko nalazište koje se smatra prvom fabrikom parfema. Pronađeni su očigledni dokazi da su stari Grci ovladali procesom destilacije. Parfeme su pravili od različitog bilja, začina, smole četinara i listova cvetova.
Prvi parfem u istoriji
Da li ste mogli da pretpostavite da je prvi parfem nastao u našem komšiluku?
Pitanje je kako bi danas izgledala istorija parfema, da 1371. godine, Elizabeta Poljska, tadašnja kraljica Ugarske i regent Poljske, nije izdala naređenje da se za nju napravi specijalna mešavina mirisnih ulja i alkohola. Ugarska kraljica je tražila rešenje za reumu u svojim poznim godinama, a verovatno nije ni slutila da je dala prototip za ono što danas smatramo parfemom i kako se on pravi.
Od čega se sastojala čuvena mirisna kompozicija, po imenu „Ugarska voda“, ostaje nepoznanica. Isto kao što ne možemo sa sigurnošću da tvrdimo ko je kreator prvog parfema. Izvori navode da je kraljica dobila recept od misterioznog pustinjaka, uz obećanje da će time povratiti svoju mladost.
Tajnovitost je oduvek bila neodvojiva od sveta parfema i ljudskih čula, te nam svi nedostaci u formiranju celokupne slike o nastanku i razvoju parfema, zapravo obogaćuju njegovu neobičnu i intrigantnu istoriju.
Parfem i renesansa
Proizvodnja parfema počinje da se razvija na tlu Evrope u 14. veku.
S dolaskom renesanse, parfem počinje da zauzima važno mesto na dvorovima Italije. Aristokrate su ga svakodnevno koristile kao zamenu za ličnu higijenu, odnosno da zamaskiraju sve nepoželjne mirise.
U 16. veku, ugovoreni brak s francuskim kraljem Anrijem II, primorao je Katarinu Mediči da napusti Italiju, ali je zato sa sobom povela svog ličnog parfimera, Renata Bjanka. Istorija parfema imala je sreću što se u njene tokove upleo ovaj čovek, koga su Francuzi prozvali Rene Firentinac (René le Florentin) i koji se s pravom može nazvati ocem parfemske industrije. Njegovim radom, Francuska je postala centar industrije parfema i kozmetike na području Evrope, a kasnije i celog sveta.
Moderna istorija parfema
Nekada su parfemi bili privilegija bogatih. Od 19. veka, s razvojem tehnologije i hemijske industrije, proizvodnja je omasovljena. Kada se na tržištu pojavila kolonjska voda, data je prilika široj publici da sebi priušti tu vrstu zadovoljstva.
Može se reći da moderna istorija parfema počinje u 20. veku, uz pojavu velikih brendova, poput Saint Laurent, Christian Dior, Givenchy, koji i ne prestaju da stvaraju neke od najtraženijih parfema današnjice.
U savremenom svetu, pojam luksuza je promenjiv, životni standard veći, a potreba da svako pronađe sebi svojstven miris – sve učestalija. U 2022. godini procenjeno je da globalno tržište parfema vredi skoro 51 milijardu američkih dolara, s izvesnim rastom u godinama koje nam slede.
Istorija parfema ne prestaje da se piše. I uvek će biti događaja kojima ćemo se vraćati. Kada nas opčine mirisi, koji kao da su napravljeni za nas, i naša sećanja, da se iznova bude.
