Kada zakoračite u svet parfema, često čujete termine poput aromatični, orijentalni, cvetni, drveni i slično. Ovi izrazi zapravo predstavljaju mirisne grupe parfema, odnosno porodice mirisa koje parfemska industrija koristi za klasifikaciju. Savremena klasifikacija mirisa dobila je zamah 1983. godine kada je parfemski stručnjak Michael Edwards predstavio mirisni točak (engl. The Fragrance Wheel) – vizuelni sistem grupisanja mirisa u kategorije. Njegov mirisni točak obuhvata četiri glavne kategorije: floralnu (cvetnu), orijentalnu, drvenastu i svežu grupu mirisa, pri čemu svaka ima svoje podgrupe. Ova podela pomaže da razumemo odlike različitih parfema i njihovu sličnost ili kontrast.

Mirisni točak prikazuje glavne mirisne porodice i njihove međusobne odnose – od svežih citrusnih i aromatičnih tonova, preko cvetnih i orijentalnih, do toplih drvenastih mirisa.

U nastavku ćemo detaljno predstaviti glavne mirisne grupe parfema i njihove karakteristike, uz primere poznatih parfema. Takođe, objasnićemo koncept piramide nota parfema – strukture mirisnih slojeva (gornjih, srednjih i baznih nota) koje čine svaki parfem – i kako vam razumevanje ovih pojmova može pomoći pri izboru parfema koji će najbolje odgovarati vašem ukusu.

Glavne mirisne grupe parfema

Parfemi se najčešće svrstavaju u određene mirisne grupe prema dominantnim notama i opštem utisku koji ostavljaju. U nastavku otkrivamo sve bitne mirisne grupe i njihove osobine:

Cvetna mirisna grupa (Floral)

Cvetni parfemi spadaju među najveće i najpopularnije mirisne grupe. Karakteriše ih pre svega cvetno srce – kompozicije u kojima dominiraju cvetne note. Neki parfemi iz ove grupe sadrže miris samo jedne vrste cveta (tzv. soliflore), dok drugi kombinuju buket različitih cvetova. Cvetni mirisi mogu varirati od nežnih, prolećnih i svežih (poput note đurđevka ili božura) do bogatih i opojnih cvetova kao što su ruža ili gardenija. Većina klasičnih ženskih parfema pripada ovoj grupi.

Tipični primeri cvetnih parfema su Chloé Eau de Parfum – prepoznatljiv po ruži i božuru, elegantan i ženstven miris, ili legendarni Dior J’adore, koji slavi raskoš bele kale i jasmina. Cvetne kompozicije se često kombinuju sa drugim grupama: na primer, cvetno-citrusne mešavine sadrže osvežavajuće note limuna ili bergamota uz buket cveća, što parfem čini lakšim i pogodnim za toplije dane.

Orijentalna mirisna grupa (Amber/Oriental)

Orijentalni parfemi (često zvani i amberni) asociraju na bogate, tople i začinske mirise egzotičnih predela. Ovu grupu karakterišu izražene note začina, smola i balzama. Parfemi iz orijentalne porodice često sadrže mirisne sastojke kao što su cimet, karanfilić, muškatni oraščić, vanila, tamjan, amber i dr. Takve note daju parfemima raskošnu dubinu i zavodljivu toplinu. Mirisi ove grupe deluju misteriozno i senzualno, ostavljajući utisak luksuza i intenzivnih emocija.

Tipičan predstavnik je čuveni YSL Opium (1977), pikantni orijentalni parfem sa bogatim začinskim srcem i tamjanom, koji odiše atmosferom dalekog Istoka. Od savremenih, primer je Thierry Mugler Alien – orijentalno-drvenasti parfem sa jasminom, drvenim i ambernim notama. Alien pruža toplu, smolu i cvetnu kombinaciju koja je istovremeno mistična i moderna. Za muškarce, dobar primer je Hermès Terre d’Hermès, koji spaja svež citrusni početak sa začinsko-drvenastom bazom vetivera i benzoin smole, pružajući utisak tople zemlje i začina.

Citrusna i sveža mirisna grupa

Citrusna grupa (ponegde se ubraja u širu kategoriju “svežih” mirisa) bazira se na vedrim, osvežavajućim notama citrusnog voća. Dominiraju mirisi limuna, bergamota, narandže, grejpfruta, mandarine, često u kombinaciji sa drugim svežim akordima (vodenim, zelenim ili aromatičnim). Parfemi ove grupe deluju čisto, prozračno i energično, pa su idealni za toplo vreme i dnevne prilike. Njihova jednostavnost i lakoća čine ih omiljenim uniseks i muškim izborom, ali i u ženskim letnjim mirisima.

Među savremenim parfemima, Dolce & Gabbana Light Blue nudi prepoznatljiv citrusno-voćni uvod sa sicilijanskim limunom i jabukom, koji odiše mediteranskom svežinom. Takođe Dior Sauvage ima izražene citrusne vrhunske note (poput mandarine i bergamota) koje pružaju eksploziju svežine na prvo nanošenje. Citrusni parfemi se često kombinuju i sa akordima morske vode (tzv. akvatični mirisi) ili zelenim notama mente, trave i lišća, što spada u širu svežu kategoriju mirisa.

Drvenasta mirisna grupa (Woody)

Drvenasti parfemi naglašavaju tople, zemljane i šumske note drveća i korenja. Ova grupa je osobito česta u muškim mirisima kao baza koja daje stabilnost i dugotrajnost. Drvene note se javljaju pre svega u srednjim i baznim slojevima parfemske kompozicije. Paleta drvenastih nota je široka – od suvih i aromatičnih do toplih, balsamičnih tonova. Najčešće se koriste esencije poput sandalovine, kedrovine, pačulija, vetivera, bora i hrastove mahovine. One parfemima daju dubinu, često sa opuštajućim ili elegantnim efektom mirisa šume.

Drvenasta grupa se dalje deli na podskupine: npr. mahovinasto-drvenasti mirisi (koji uključuju mahovinu i vetiver, često deo chypre kompozicija) i suvi drveni mirisi (sadrže suvlje note poput kedra ili čak kože). Kao primer, Tom Ford Oud Wood je luksuzni drveni parfem sa dominantnom notom ouda (agarovog drveta) i sandalovine, koja mu daje egzotičan, bogat karakter. Za ljubitelje dizajnerskih parfema, Hermès Terre d’Hermès (pomenut i u orijentalnoj grupi) može se navesti i ovde – njegova bazna struktura od vetivera i drveta jasno predstavlja kvalitetnu drvenastu osnovu. Drvenasti mirisi su vrlo pogodni za večernje sate i hladniju sezonu, jer ostavljaju topao, sofisticiran trag.

Kiparska mirisna grupa (Chypre)

Kiparska grupa (franc. Chypre, čita se šipr) dobila je ime po znamenitom parfemu Coty Chypre iz 1917. godine. Naziv chypre znači Kipar – prema ostrvu koje je inspirisalo originalnu kompoziciju. Klasični chypre parfem karakteriše prepoznatljiv kontrast svežih citrusnih početnih nota i tamnije, zemljane baze. Osnovu čini akord bergamota (citrusne svežine) u vrhu, koji prelazi u srce i bazu od hrastove mahovine, labdanuma (smolastog akorda) i pačulija. Upravo kombinacija tog gorkasto-svežeg početka i suvog, mošusno-zemljanog kraja daje chypre mirisima izuzetnu eleganciju i postojanost.

Tradicionalno, chypre kompozicije mogu sadržati i cvetne elemente u srcu (npr. ružu ili jasmin) ili voćne nijanse, ali uvek zadržavaju karakterističnu gorkasto-harmoničnu bazu. Primer jednog od prvih chypre parfema je čuveni Guerlain Mitsouko (1919), koji kombinuje breskvu, jasmin i začine sa klasičnom bazom mahovine i labdanuma. U novije vreme, veoma popularan je Giorgio Armani Si, moderan ženski parfem klasifikovan kao voćno-kiparski miris – otvara se notom lišća crne ribizle, dok u bazi sadrži vanilu i chypre miks drvenih nota i pačulija. Ovakvi parfemi deluju otmeno i sofisticirano, često se vezuju za večernju ili poslovnu eleganciju.

Fužer mirisna grupa (Fougère)

Fužer (franc. fougère znači paprat) nije miris paprati (koja nema miris), već poseban koncept parfemske kompozicije vrlo čest u muškim parfemima. Fužer mirisi su svojevrsni most između svežih i drvenastih kategorija. Klasičan fougère akord zasniva se na kombinaciji lavande, kumarina (tonka pasulja) i mahovine. Tipično, parfem iz ove grupe započinje slatkastim, aromatičnim tonom lavande u gornjim notama, zatim prelazi u zelenkasto-herbalno srce i završava se suvom bazom od hrastove mahovine i kumarina (koji daje miris sveže pokošene trave i slatkog sena). Ova kombinacija daje utisak čistog, svježeg sapunastog mirisa kakav asocira na klasične barbershop kolonjске vode.

Fužer se istorijski smatra muževnim stilom mirisa – prvi parfem te vrste bio je Fougère Royale (Houbigant, 1882). Mnogi čuveni muški parfemi pripadaju ovoj grupi: na primer, Guy Laroche Drakkar Noir i Davidoff Cool Water moderni su fougère klasici iz 1980-ih sa izraženom lavandom i mahovinom. Savremen i veoma popularan primer je Dior Sauvage, koji se klasifikuje kao aromatični fougère – sadrži svežu lavandu i začine nadopunjene ambroksanom i drvenastim notama u bazi. Fužer parfemi pružaju utisak čistoće, prirodnosti i klasične elegancije, pa su odlični za svakodnevnu upotrebu, naročito za muškarce.

Aromatična mirisna grupa (Aromatic)

Aromatični parfemi sadrže izražene biljne i začinske note mediteranskog bilja. Najčešće su to esencije lavande, žalfije, ruzmarina, timijana, bosiljka, kima i sličnih biljaka koje imaju intenzivan miris trave ili začina. Ova grupa često ima preklapanja sa fougère i citrusnim kategorijama – zapravo mnogi aromatični parfemi su istovremeno i fougère (jer kombinuju lavandu sa mahovinom i tonkom, kao što je ranije opisano). U užem smislu, aromatična grupa se može posmatrati kao podskup svežih mirisa sa herbalnim karakterom.

Aromatični mirisi su posebno česti kod muških parfema, dajući im onaj klasični “aftershave” ton. Na primer, Azzaro Pour Homme i Calvin Klein Eternity for Men sadrže izražene note lavande, žalfije i bosiljka koje dominiraju nad citrusima u vrhu. Ovi parfemi odišu čistom, energičnom svežinom i često se doživljavaju kao sportski ili dnevni mirisi. Važno je napomenuti da aromatične note služe i kao odličan partner – dodaju živost cvetnim i drvenastim kompozicijama. Mnogi moderni unisex parfemi takođe koriste herbalne akorde radi balansa. Ako volite miris lavande ili sveže nane u parfemu, aromatična grupa je pravo mesto za traženje idealnog mirisa.

Aldehidna mirisna grupa (Aldehydic)

Aldehidni parfemi su posebna kategorija koju ne definišu prirodne esencije, već upotreba određenih sintetičkih mirisnih molekula – aldehida. Aldehidi unose specifičan efekat u parfem: često daju svetliji, pjenušav ili metalno-oštri akcenat mirisu. Kada su u visokoj koncentraciji, njihov miris može delovati “sapunjasto” ili nalik čistoj, prozračnoj svežini. Upravo zbog tog efekta, aldehidi su postali poznati u parfimeriji kroz legendarni parfem Chanel No.5 (1921), koji je popularizovao upotrebu aldehida u visokim dozama. Chanel No.5 je floralno-aldahidni parfem – klasičan buket ruže i jasmina obogaćen buketom aldehida koji mu daju iskričavu, elegantnu notu šampanjca.

Najčuveniji parfem iz ove grupe je svakako Chanel No.5, i često se on navodi kao sinonim za aldehidnu grupu. Nakon njega, mnogi parfemi 20. veka uveli su aldehide radi postizanja luksuznog utiska – na primer Dolce&Gabbana Pour Femme Eau De Toilette (1992) ili Xerjoff Accento Overdose (2019). Ovakvi mirisi obično spadaju u cvetne porodice, ali sa onom karakterističnom čistom notom koja ih izdvaja. Aldehidna grupa danas nije brojčano velika, ali je istorijski značajna. U modernim parfemima aldehidi se doziraju pažljivije – tek toliko da podignu kompoziciju i daju joj “prozračnost”, često u kombinaciji sa citrusima ili cvetnim notama. Ako osetite da parfem ima mrvicu mirisa sveže ispeglanog platna ili pene za kupanje – moguće je da sadrži ove čarobne molekule.

Kožna mirisna grupa (Leather)

Kožni parfemi čine grupu inspirisanu mirisom prave kože i dima. Ovi parfemi obično sadrže akorde koji podsećaju na miris štavljene kože, duvana, suvog drveta i katrana. Istorijski, miris kože u parfemima dobijao se upotrebom brezinog katrana koji daje jak dimno-kožni ton. Kožne kompozicije često su intenzivne, specifične i smatraju se vrlo karakternim, “teškim” mirisima. Zbog svog prodornog i oštrog karaktera, ova grupa je najmanja po broju parfema i dugo je bila vezana uglavnom za mušku perfimeriju.

Tipične note u kožnim parfemima uključuju pored brezinog katrana i duvana, često i animalne note (npr. kastoreum) i med – koji zajedno daju iluziju mirisa kože. Primere nalazimo u klasicima poput Knize Ten (1925) ili Chanel Cuir de Russie (1924). Savremeni luksuzni primer jeMancera Black Prestigium, koji kombinuje notu glatke kože sa nijansama ruže i suvog drveta, stvarajući sofisticiran, ali i dalje vrlo smoky miris. Kožni akordi se često pojavljuju i unutar drugih grupa (recimo u suvo drvenastim parfemima, ili u chypre bazama sa brezinim katranom). Parfemi iz ove kategorije su za prave entuzijaste – ostavljaju utisak odvažnosti i snage, i najbolje pristaju večernjim prilikama ili hladnom vremenu kada mogu u potpunosti da se razviju.

Gurmanska mirisna grupa (Gourmand)

Gurmanski parfemi relativno su novija (modernija) grupa koja je stekla ogromnu popularnost poslednjih decenija. Njihova glavna odlika je da mirišu jestivo – poput slatkiša, kolača ili omiljenih poslastica. Kompozicije gurmanskih mirisa kombinuju slatke i ukusne note koje često deluju tako primamljivo da “izazivaju apetit”. Najčešće gurmanske note su vanila, čokolada, karamela, med, badem, kafa, praline, šećerna vuna i razne voćne sirupaste arome. Naravno, sve su to sintetizovane mirisne note (ne sadrže pravi šećer!), ali naš nos ih jasno povezuje sa ukusnim stvarima.

Prvim pravim gurmanskim parfemom smatra se Thierry Mugler Angel (1992), čuven po eksploziji nota čokolade, karamele, meda i vanile u bazi. Angel je otvorio vrata parfemima koji mirišu na kolač od čokolade ili karamelizovano voće, zadržavajući pritom kompleksnost pravog parfema. Posle njega, usledili su mnogi: Viktor&Rolf Flowerbomb, Lancôme La Vie Est Belle – svi ovi popularni parfemi oslanjaju se na slatke, gurmanske elemente koji ih čine neodoljivim širokoj publici. Gurmanski parfemi često spadaju i u druge klase (npr. orijentalne ili cvetne) ali im je zajedničko to što dodaju ukusnu, jestivu dimenziju mirisu. Ovi mirisi su obično topli, privlačni i vrlo postojani, pa su odličan izbor za jesen, zimu i izlaske, kada želimo da mirišemo slatko i zavodljivo.

Piramida nota parfema

Svaki parfem ima svoju “piramidu nota” – strukturu slojeva mirisa koji se postepeno oslobađaju i menjaju tokom vremena. Parfemska piramida deli se na gornje note, srednje note i bazne note. Ove kategorije označavaju faze isparavanja parfema na koži i pružaju različite mirisne utiske od trenutka nanošenja pa sve do potpunog iščezavanja mirisa. Kombinacija ta tri nivoa čini svaki parfem slojevitim i jedinstvenim mirisnim doživljajem. U nastavku objašnjavamo detaljno svaki sloj piramide nota parfema:

Gornje note (top notes)

Gornje note predstavljaju prvi mirisni utisak koji osetite kada nanesete parfem na kožu. To su najlakše, najhlapljivije komponente parfema – isparavaju najbrže, u roku od nekoliko minuta do pola sata. Uloga gornjih nota je da privuku pažnju i pruže početnu svežinu ili eksploziju mirisa koja će vas osvojiti. Zbog toga gornje note obično sadrže svetle, osvežavajuće mirise: najčešće citrusno voće (limun, bergamot, narandža) ili aromatične zeleni poput mente, ruzmarina i bosiljka, kao i lake cvetne tonove (neroli, ljiljan, lavanda).

Kada pomirišete parfem odmah nakon prskanja, sve što osetite potiče od gornjih nota. One su ključne za prvi utisak o parfemu – zbog njih ćete reći da je parfem “svež citrusni” ili “zelenkasto aromatičan” na prvu loptu. Na primer, parfemi sa izraženim citrusnim vrhom kao što su Acqua Di Parma Colonia Intensa ili Versace Pour Homme otvaraju se notama limuna i bergamota, pružajući snažan osećaj čistoće i energije. Gornje note brzo ispare – nakon 10-15 minuta već počinju da slabe – ali ostavljaju put za razvoj srca parfema.

Primer: Dior Sauvage počinje snažno sa bergamotom, dajući parfemu instant prepoznatljiv osvežavajući potpis.

Srednje note (heart notes)

Srednje note (još nazivane srčane note) čine srce parfema – glavnu fazu mirisa koja se razvija nakon što gornje note izblede. Ovo je centralni karakter parfema koji obično traje duže (nekoliko sati) i definiše suštinu mirisa. Srednje note su obično bogatije i kompleksnije od gornjih; one povezuju početnu svežinu sa dubokim baznim tonovima, stvarajući balans.

Najčešće srednje note spadaju u cvetne mirise (ruža, jasmin, ylang-ylang, ljiljan) ili začinske i voćne tonove (npr. cimet, karanfilić, breskva, šljiva). U ovoj fazi parfem dobija punoću i karakter – bilo da je reč o buketu cveća koji daje ženstvenost, ili začinima koji pružaju toplinu. Srednje note se obično razviju 15-30 minuta nakon nanošenja i mogu biti prisutne vrlo dugo, često zajedno sa baznim notama kako parfem odmiče.

Primer: Yves Saint Laurent Opium – ikonika orijentalnog žanra – u srcu sadrži bogate začine i cvetove (karanfilić, cimet, ruža) koje obavijaju čula kada početni citrus i biber utihnu. Srednje note mnogih parfema pružaju onaj prepoznatljiv miris koji pamtimo, npr. srž parfema Gucci Rush je intenzivni buket damaska ruže i jasmina – zbog čega parfem ostaje izrazito cvetan satima.

Bazne note (base notes)

Bazne note su fudament parfema – poslednji i najdugotrajniji sloj mirisne piramide. One se pojavljuju tek nakon što se parfem duže nosi, kada gornje note gotovo sasvim ispare, a srednje lagano blede. Bazne note su teške, bogate i postojane komponente koje parfemu daju dubinu i dugotrajnost. Često mogu ostati na koži više sati, pa i do čitavog dana. U bazne note spadaju uglavnom drveni, smolasti i mošusni mirisi koji isparavaju sporo. Tipične bazne note su: drvo sandalovine, kedar, pačuli, vanila, tonka pasulj, amber (smola), zatim razni mošusi i druge tople, zemljane note.

Zahvaljujući baznim notama, parfem ostavlja trag (tzv. “sillage”) i trajni utisak. Kada neko oseti vaš parfem nakon mnogo sati, verovatno registruje upravo bazne note koje su ostale na koži ili odeći. Bazne note su ključne i za projekciju parfema – one “nose” miris i drže ga blizu kože ili u oblaku oko vas.

Primer: Parfemi sa bogatim mošusnim i drvenastim bazama, poput Tom Ford Black Orchid (čija baza kombinuje tamnu čokoladu, pačuli, tamjan i vanilu), poznati su po svojoj dugotrajnosti. Takođe, Mugler Alien u bazi ima beli amber i drvene note, što mu omogućava da ostane senzualan i topao do kraja dana. Bazne note su one zbog kojih parfem može mirisati čak i sutradan na odeći, ostavljajući nezaboravan završni trag.

Napomena: Sve tri nivoa – gornje, srednje i bazne note – zajedno čine harmoniju parfema. One se prepliću i utiču jedna na drugu. Na primer, parfem može imati izrazito jaku baznu notu pačulija, ali ako su gornje note citrusne, početni utisak biće svež, a težina pačulija pojaviće se kasnije. Upravo ta evolucija mirisa na koži – od početka do kraja – čini parfem zanimljivim i dinamičnim. Vredi spomenuti i da na razvoj nota utiče hemija kože svakog pojedinca, klima i doba dana, pa isti parfem može mirisati malo drugačije od osobe do osobe.

Drvenaste, mošusne i puderaste note

Pored klasičnih mirisnih grupa, parfemski znalci često govore i o određenim karakterističnim vrstama nota koje se provlače kroz mnoge parfeme različitih kategorija. Među njima su vrlo značajne drvenaste, mošusne i puderaste note. Ove note ne čine posebne “grupe parfema” već opisuju ton i osećaj koji pojedine supstance daju kompoziciji. Razumevanje ovih pojmova može vam pomoći da lakše odredite koje mirise volite.

Drvenaste note – topli, zemljani tonovi različitih vrsta drveta. Kao što smo već opisali u drvenastoj grupi parfema, ove note (npr. sandalovina, kedar, vetiver, pačuli) često čine osnovu parfema i pružaju mu stabilnost i dubinu. Miris drveta u parfemu deluje opuštajuće i otmeno – podseća na miris šume ili toplinu drveta. Primeri parfema sa izraženim drvenastim notama su Tom Ford Oud Wood (dominira agarovo drvo – oud). Drvenaste note su naročito omiljene u večernjim i hladnijim mirisima zbog svoje izdržljivosti i bogatstva.
Mošusne note – nežni, čisti i senzualni tonovi koji daju dubinu i “toplo telo” parfemu. Mošus (nekada dobijan iz životinjskog porekla, danas sintetički) ima blag, koži sličan miris koji parfem čini prijatnim, zaokruženim i pomalo erotičnim. Često se kaže da mošus miriše “čisto” i pomalo puderasto, ali sa zavodljivom animalnom potkom. Mošusne note su gotovo uvek u bazi parfema, jer služe kao fiksativi (učvršćivači mirisa). Primeri parfema sa mošusnim notama uključuju Narciso Rodriguez For Her – prepoznatljiv po svom izraženom belom mošusu u bazi koji daje kremastu senzualnost – i Mugl Angel, čija baza pored gurmanskih nota sadrži i značajnu dozu mošusa, što balansira slatkoću i daje snagu mirisu. Mošusne note čine parfem dugotrajnim i intimnim, ostavljajući trag koji se često opisuje kao “miris čiste kože”.
Puderaste note – mekani, praškasti mirisni efekat koji podseća na talk puder, rumenilo ili miris bebi-pudera. Puderast osećaj u parfemu uglavnom potiče od nota kao što su iris (ljubičica), puderasti mošus, vanila, heliotrop, tonka i neki cvetovi (ljubar, ljubičica). Ove note daju parfemu dozu elegancije, nežnosti i vintidž šarma. Puderasti parfemi deluju vrlo sofisticirano i često umirujuće. Primeri: Guerlain Shalimar – iako primarno orijentalan, ima izraženu puderastu vanilu i iris u bazi što mu daje slavnu mekocu. Puderaste note su idealne ako volite suptilnu, čistu i romantičnu auru parfema; česte su u klasičnim francuskim mirisima ali i u modernim “nude” parfemima koji treba da osete poput druge kože.

U parfemu se često kombinuju drvenaste, mošusne i puderaste note kako bi se postigla složenost. Na primer, neki cvetni parfem može u bazi imati i mošus i sandalovinu i vanilu – tako istovremeno deluje i kremasto (mošusno) i toplo (drvenasto) i pomalo puderasto. Razumevanjem ovih pojmova, lakše ćete prepoznati teksturu mirisa: da li je vaš parfem više “drvenasto suv” ili “mekan i puderast” ili “čist i mošusan”.

Kako odabrati parfem prema mirisnoj grupi i notama

Sada kada smo prošli kroz glavne kategorije mirisa i strukturu parfemske piramide, postavlja se pitanje – kako to znanje iskoristiti pri izboru parfema koji vam odgovara? Evo nekoliko praktičnih saveta koji će vam pomoći da lakše pronađete savršen miris za sebe:

Razmislite koje vas arome prirodno privlače: Da li obožavate miris sveže isceđenog limuna ili radije uživate u mirisu ruža? Možda vam prija topli miris vanile ili miris kože sedišta automobila? Ako volite sveže citruse i zelenilo, fokusirajte se na citrusne ili aromatične parfeme. Za ljubitelje cveća – birajte cvetne mirise (ili voćno-cvetne kombinacije). Ako su vam draže tople, slatkaste arome vanile, čokolade i začina – orijentalni i gurmanski parfemi verovatno će biti pun pogodak. Ljubitelji drvenastih, smirenih tonova neka probaju drvenaste ili chypre kompozicije sa pačulijem i sandalovinom.
Uzmite u obzir priliku i godišnje doba: Nisu svi mirisi pogodni za svaku situaciju. Za poslovne i dnevne prilike ili toplu letnju klimu, bolje prolaze laganiji, sveži parfemi – citrusni, zeleni, akvatični ili blago cvetni tonovi deluju čisto i nenametljivo. Na primer, u proleće i leto prijaju parfemi sa puno gornjih nota citrusa i laganim cvetnim srcem. Za večernje izlaske, specijalne događaje i hladnije dane, možete odabrati intenzivnije parfeme – orijentalne, drvenaste ili gurmanske – jer tople bazne note poput vanile, ambera, pačulija bolje dolaze do izražaja i dugo traju u hladnoj atmosferi. Jesen i zima “traže” bogatije mirise koji pružaju osećaj topline (začin, drvo, koža), dok leto zahteva svežinu i lakoću (citrus, morski povetarac, lagano cveće).
Isprobajte kako se parfem razvija na vašoj koži: Zapamtite da parfem nije statičan – gornje, srednje i bazne note menjaće se tokom dana. Prilikom testiranja, nemojte se oslanjati samo na prvi miris iz bočice ili na test papiriću. Nanestite parfem na svoju kožu i osetite ga nakon 15 minuta, zatim nakon 1-2 sata. Može se desiti da vam se početak parfema mnogo dopada (npr. voćna eksplozija), ali da kasnije bazna nota (recimo jaki pačuli ili koža) ne odgovara vašem ukusu – i obrnuto. Dajte parfemu vremena da pokaže celu svoju piramidu nota. Ovo je posebno važno kod složenijih mirisa iz orijentalne ili chypre grupe, koji se značajno transformišu od otvaranja do suštinskog mirisa.
Povežite mirisne grupe sa svojim stilom i ličnošću: Miris je vrlo lična stvar – trebalo bi da odražava i dopunjuje vašu ličnost. Ako ste veseli, energični i sportski tip, verovatno će vam prijati sveži, citrusni ili aromatični parfemi koji daju osećaj čistoće i poleta. Za romantične i ženstvene osobe idealni mogu biti cvetni ili puderasti parfemi koji naglašavaju nežnost. Ako volite da ostavite utisak zavodljivosti i misterije, posegnite za orijentalnim ili gurmanskim parfemima sa toplim začinima, vanilom i amberom – oni su često opisani kao strastveni i privlačni. Za one koji neguju elegantan, profinjen stil, chypre i drvenasti parfemi sa notama mahovine, vetivera ili kože mogu delovati veoma otmeno i samopouzdano.
Obratite pažnju na koncentraciju parfema: Imajte na umu da parfemska voda (EDP) obično ima više srednjih i baznih nota, te je intenzivnija i dugotrajnija, dok toaletna voda (EDT) naglašava gornje i srednje note i lakša je za svakodnevno nošenje. Ako volite da vam parfem bude suptilan tokom radnog vremena, birajte toaletne vode ili laganije kompozicije. Za dug večernji izlazak, parfemska voda ili čak parfem (ekstrakt) priuštiće bogat razvoj nota i trajnost satima.

Na kraju, najvažnije pravilo je – birajte parfem koji vas čini srećnim i samouverenim. Mirisna nota koju odaberete postaće deo vašeg ličnog pečata, gotovo deo vaše ličnosti. Bilo da vas privlače hladni citrusni akordi ili slatke gurmanske poslastice, prava mirisna grupa za vas biće ona uz koju se osećate najprijatnije. Kroz upoznavanje mirisnih grupa i nota, naoružani ste znanjem da lakše pronađete parfem koji rezonuje sa vama. Zato uživajte u isprobavanju – parfemi su tu da istaknu vaš stil i raspoloženje, a svet mirisa je beskrajan i prepun divnih mogućnosti!

Mirisne Grupe Parfema – Piramida mirisa